Српско културно и просвјетно друштво ПРОСВЈЕТА

Уважена господо,

У граду Новоме смо посве затечени одлуком да Ваша организација наступи као суиздавач књиге "Свједочанство о једном времену", чији је аутор друг Неђељко Зорић из Мојдежа. Ми заиста не знамо шта данас представља "Просвјета" и на којим идеолошким ставовима интимно стоје њени руководећи чланови. Након синоћњег догађаја то је потпуно јасно. Припадам истраживачима који се не занимају модерном историјом, али сам сходно темељном опредјељењу невладине организације коју водим и сталном залагању за идеју народног измирења Срба, дужан казати о чињеници да Ваша "Просвјета" издаје књигу која тендира да каже заокружену партијску верзију догађаја у Боки у Другом свјетском рату.

Прво. Ви несумњиво знате да су догађаји у новском дијелу Боке запретени и историографски неразјашњени до дана данашњега. Кључни догађај који би, да је освијетљен, донио свјетло на улогу и тежње Комунистичке партије према унутра, унутар сопственог народа и традицијског оквира, је догађај у Подима јануара 1943. године, када је у претресу овога села пронађен и уништен Мјесни одбор Партије на челу са правником Николом Ђурковићем из Рисна. Предратним комунистом и чланом пријеког суда Саве Ковачевића концем децембра 1941., учесника у догађају којим су отворени беспоштедни цивилни сукоби у Боки Которској.

Друго. Ви несумњиво знате да оваква дјела доносе једнострану слику. Слику коју диктира побједник. Узгред, када аутор помиње имена, помиње их на темељу података из пресуда суда Партије. Када ми други поменемо имена – ми идемо на суд државе Црне Горе, господо. И поред тога чинимо напоре да донесемо архиве (десетине послатих телеграфских депеша из Боке Главном штабу ЈВуО, Драчевица 4 -5, 2006).

Треће. Ви несумњиво знате да се оваква дјела и главне поставке оваквих дјела, граде на чињеници колаборације, али, истовремено, она никада не доносе друге чињенице о јединицама ЈВуО какве су дјеловале у Боки, нарочито у новскоме крају. То је предмет за читаву велику књигу.

Четврто. Ви несумњиво знате да је низ жртава терора комуниста у Боки огроман. Да поменемо, од Генералића на Жлијебима 1941. до Љубимира Маслана у Кутима 1949. године.

Пето. Говорник на промоцији књиге у Новоме Оливера Доклестић је на промоцији говорила о писмима генерала Д. Михаиловића А. Степинцу и другом хрватском званичнику. Због чега, забога? Због чега Оливера Доклестић овако нешто апострофира пред партијском публиком у Новоме у вријеме када се читави српски народ ломи под ударима свјетских вихора, а Црна Гора корача путем разглављивања и цијепања државних и националних печата и утомањивања виталних снага српскога народа. Ваше Друштво стало је у ред снага које у расплету српског питања потичу раздиобе у Боки Которској. Оливера Доклестић је стала на говорницу скупа са говорником који се чак позивао Бога који зна истину? Ево, шаљем Вам извод из записника из завршне ријечи генерала Михаиловића поводом оптужбе за сарадњу са загребачким надбискупом:

Учешћем у овоме послу Ви сте се огријешили о Боку. О жртве које књига друга Н. Зорића не помиње. Жртве Партије. И не само жртве – учеснике у ратним догађајима. Већ о жртве дјецу. Знате ли да је било у Новоме дјеце која су подлегла глади послије смиривања ратног метежа? Коначно, знате ли да је питање позадине ратних збивања у Боки јако сложено? Ни ова књига сигурно, узмите и прочитајте одјељке који дотичу јануар 1943. године у Подима, не освјетљава улогу Партије. СКПД "Просвјета" је стала иза дјела које у темељу представља дјело Партије.

Коначно, у вријеме када српски народ лежи у потпуном беспућу у које је загазио извођењем и довршавањем револуције зачете у другом свјетском рату, и када је већ прошло вријеме у којему је морао закорачити на други један пут, пут свеопштег народног измирења, Ваша организација је допринијела фиксирању и продубљавању народног раздора.

Херцег-Нови, 7. новембар 2007.

Др Горан Комар